Dečansko pitanje : Dušan T. Bataković

Dečansko pitanje : Dušan T. Bataković

Dušan T. BatakovićDusan-T-BatakovicDušan T. Bataković, rođen u Beogradu 23. aprila 1957, je srpski istoričar, direktor Balkanološkog instituta SANU i diplomata, nekadašnji ambasador SRJ, SCG i Srbije u Grčkoj, Kanadi i Francuskoj. Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1982, gde je i magistrirao 1988. Doktorske studije (1991-1996) završio je na Sorboni u Parizu (Université de Paris – Sorbonne, Paris IV) gde je u januaru 1997. doktorirao (summa cum laude) s tezom: „Francuska i stvaranje parlamentarne demokratije u Srbiji 1830-1914.” (La France et la formation de la démocratie parlementaire en Serbie 1830-1914).
U Istorijskom institutu radio je od 1983. do 1992, kada prelazi u Balkanološki institut SANU. Posle mandata ambasadora u Grčkoj (2001-2005), Bataković je u julu 2005. imenovan za savetnika predsednika Srbije, a u oktobru iste godine izabran za direktora Balkanološkog instituta SANU, glavnog urednika godišnjaka Balcanica i posebnih izdanja Instituta. U septembru 2008. izabran je za predsednika srpskog komiteta Međunorodne asocijacije za proučavanje jugoistočne Evrope (AIESEE). Član Državnog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije od novembra 2005, Bataković je u julu 2007, ukazom predsednika Srbije, imenovan za ambasadora u Kanadi, a u januaru 2009. za ambasadora Srbije u Francuskoj.
Uz seriju predavanja na više evropskih i američkih univerziteta, Bataković je, u okviru Fondacije za evropsku istoriju i civilizaciju (La Fondation pour une histoire de la civilisation européenne), sa sedištem u Parizu, bio predstavnik Balkana u žiriju za Evropsku nagradu iz istorije (1995-2000).
Bataković je objavio i priredio veći broj knjiga (monografija, zbornika članaka, memoara i građe) i preko stotinu naučnih radova. Njegova istraživanja posvećena su srpsko-albanskim odnosima, proučavanju uticaja religije i ideologije na balkanske i južnoslovenske nacionalizme, evropskiim okvirima srpske istorije kao i uticaju komunizma na razvoj Srbije. Njegova monografija o prošlosti jugoslovenskog prostora (La Yougoslavie : nations, religions, idéologies) u spisku je literature na osnovnim i postdiplomskim studijama na francuskim univerzitetima, kao i na frankofonskim univerzitetima u Švajcarskoj, Belgiji i Kanadi. Nova istorija srpskog naroda, (Beograd, 2000), koju je Bataković priredio i napisao uz saradnju još trojice srpskih istoričara, prevedena je najpre na korejski jezik 2000. g. u Seulu, a na francuski 2005. (Histoire du peuple serbe). Priredio je za štampu memoare armijskog generala Pante Draškića i dnevnik iz balkanskih ratova diplomate u Rusiji, Dimitrija Popovića.
Uz monografije na francuskom jeziku (Kosovo. La spirale de la haine), u međunarodnoj literaturi su redovno citirane i njegove monografije na engleskom jeziku: The Kosovo Chronicleskao i istorija bosansko-hercegovačkih Srba (The Serbs of Bosnia and Herzegovina. History and Politics).
Autor dokumentarne televizijske serije Crveno doba, istorijskog serijala u pet nastavaka, Bataković je, uz saradnju mlađih istoričara, kroz brojna svedočenja žrtava i njihovih potomaka, obradio fenomen crvenog terora, komunističkih zločina u Srbiji i Crnoj Gori (1944—1947). Od 2009. do kraja 2012. godine bio je ambasador Republike Srbije u Francuskoj.
U februaru 2013. godine ponovo izabran za direktora Balkanološkog instituta SANU.

14.03.08 NIN 2007; ćirilica; 23 cm; 355 str.; 978-86-7558-450-6;