Samo nas ljubav može spasiti : povodom dodele ordena Svetog Save Ljiljani Habjanović Đurović : Ljiljana Habjanović Đurović

Samo nas ljubav može spasiti : povodom dodele ordena Svetog Save Ljiljani Habjanović Đurović : Ljiljana Habjanović Đurović

Ljiljana Habjanović ĐurovićLjiljana-Habjanovic-DjurovicLjiljana Habjanović Đurović u svojoj svakodnevici neguje vrednosti za koje se zalaže u knjigama koje piše.
Po svojoj volji i po svom izboru ne učestvuje u metežu javnog života . Oglašava se koliko je neophodno da bi predstavila svoj književni rad.
Ne pripada nijednoj interesnoj grupaciji, ni književnoj, ni vanknjiževnoj. Svoje knjige ne šalje književnim kritičarima, kako bi pisali o njima. Ne konkuriše za književne nagrade.
Živi posvećena molitvi, pisanju i svojoj porodici, zahvalna Hristu Bogu, Svetoj Petki, Svetom Vasiliju Ostroškom i Presvetoj Bogorodici.
Ljiljana Habjanović Đurović rođena je 1953. godine u Kruševcu, gde je završila osmogodišnju školu i gimnaziju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao bankarska službenica i kao komercijalistkinja inostranog turizma, a zatim kao novinarka i urednica u magazinu „Duga". Za to vreme napisala je i objavila četiri romana. Od 1996. godine posvetila se samo književnom radu. Godine 2003. osnovala je izdavačku kuću „Globosino Aleksandrija".
Autorka je četrnaest romana: Javna ptica (1988), Ana Marija me nije volela (1991), Iva (1994), Ženski rodoslov (1996), Paunovo pero (1999), Petkana (2001), Igra anđela (2003), Svih žalosnih radost (2005), Zapis duše (2007), Voda iz kamena (2009), Sjaj u oku Zvezde (2012), Naš otac (2014), Gora Preobraženja (2015), i Onda je došla Dobra Vila (2016).
Objavila je i knjigu literarne publicistike Srbija pred ogledalom (1994).
Priredila je pet antologija duhovne poezije: Čisto srce Gospod želi (pesme o Svetoj Petki, 2011), Ti si zemlja obećana (pesme o Presvetoj Bogorodici, 2012), Nebeski čovek, zemaljski anđeo (pesme o Svetom Savi i Svetom Simeonu Mirotočivom, 2014) i Prošetala carica Milica (pesme o kneginji Milici, 2015), Slava mu i milost (pesme o Svetom Vasiliju Ostroškom, 2016).
Otkad je, maja 1996. godine, objavljen roman Ženski rodoslov, Ljiljana Habjanović Đurović je najčitaniji i najtiražniji pisac koji stvar
a na srpskom jeziku. Svoje romane prodala je u tiražu od preko milion primeraka.
Jedini je književnik (od 1973. godine, od kada se prave liste čitanosti) čije su knjige bile pet puta najčitanije u bibliotekama Srbije. Na predlog Njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Pavla, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve za Božić 2007. godine odlikovao je Ljiljanu Habjanović Đurović Ordenom Svetog Save za njen književni rad.
Na predlog Njegove Svetosti, Patrijarha Srpskog Gospodina Irineja Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve dodelio je, 25. novembra 2016. godine, Ljiljani Habjanović Đurović Orden Svetog Despota Stefana Lazarevića ,,za istrajnu ljubav prema Svetoj Majci Crkvi, naročito pokazanu njenim književnim delima u kojima su iznete hrišćanske neprolazne-svevremene vrednosti.,,.
Dobitnica je najznačajnijeg društvenog priznanja u Srbiji, Vukove nagrade za 2009. godinu za „izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i srpskom kulturnom prostoru", kao i Zlatnog beočuga, nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Beograda 2008. godine „za trajni doprinos kulturi Beograda".

3. izdanje, 2008; ćirilica; 21 cm; 193 str.; 978-86-7900-005-7;